Veče pred Savindan u Gradskoj biblioteci je gostovao Zoran Buljugić, profesor ruskog jezika, prevodilac, publicista. Podsećajući publiku na ličnost i delo Svetog Save, ukazao je na njegov značaj pri utemeljenju srpske države i na vrednosti koje su trajale kroz ceo “mračni“ srednji vek. Takođe, istakao je činjenicu da se danas slavi Rastko Nemanjić a ne Sveti Sava i da se namerno zanemaruje njegova svetost i činjenica da je pre svega SVETITELj. Jedan od retkih pojedinaca koji nadahnut Božijom promisli doprinosi napretku čovečanstva.
Podsetio nas je na misao koja govori o dva presudna događaja u srpskoj kulturi a to je odlazak Svetog Save u manastir i izlazak Dositeja Obradovića iz manastira. Ovim drugim događajem počinje naš pad koji traje do danas, kada u Srbiji ne postoji kultura već isključivo “kulturna šizofrenija“.
Profesor je ukazao na potrebu da se čitaju dela Svetog Save i traže putokazi koje nam je ostavio. Međutim, nemoguće ih je čitati u originalu jer narodu nije omogućeno da uči crkvenoslovenski jezik na kome su dela pisana. Za razliku od Srbije, u zemljama zapadne Evrope uči se latinski i npr. Dante čita u originalu, u Nemačkoj se i dalje uči gotski, u Grčkoj starogrčki, a književni arapski se nije menjao od vremena proroka Muhameda.
